Nobelova nagrada za književnost
Elfride Jelinek 101. dobitnik
Austrijska književnica i dramska spisateljica Elfride Jelinek dobitnica je ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost, saopštila je Švedska akademija. Švedska akademija posebno je pohvalila Jelinekovu za njen izuzetan litetarni žar kojim otkriva apsurdnost društvenih normi i njihove pokoravajuće moći, prenele su svetske agencije. To je prva Nobelova nagrada za književnost nekom austrijskom piscu.


Jelinekova je rekla švedskom radiju da je iznenađena i počastvovana nagradom, ali da će je bolest sprečiti da lično prisustvuje ceremoniji uručenja u Stokholmu. Nobelova nagrada za književnost, čiji je Jelinekova 101. laureat, vredna je 1,36 miliona dolara. Ove godine kao potencijalni dobitnici najčešće su pominjani Amerikanac Filip Rot, Albanac Ismail Kadare i Milan Kundera iz Česke. U konkurenciji među ženama-kandidatima bile su Alžirka Asija Djebar, Amerikanka Džojs Kerol Outs i Inger Kristensen iz Danske, koje su i proglašavane favoritima.

Do sada je samo devet žena dobilo nagradu Švedske akademije. Prva dobitnica je bila Selma Lagerlef (1909), a poslednji put to ugledno priznanje dobila je Poljakinja Vislava Šimborska 1996. godine.

Prosle godine Nobelovu nagradu za književnost dobio je J. M. Kuci iz Južne Afrike, dok je 2002. godine laureat bio mađarski pisac Imre Kertes. Nobelova nagrada za književnost je ustanovljena 1901. godine, a dodeljivana je svake godine osim između dva svetska rata i 1935. godine.

Svečana ceremonija uručenja biće održana 10. decembra, na godišnjicu smrti švedskog industrijalca i pronalazača Alfreda Nobela, koji je ustanovio Nobelovu nagradu u više oblasti stvaralaštva i nauke.

(Seecult.org)
Svestrana umetnica
Elfride Jelinek je rođena 20.10.1946. godine u Mircušlagu, Štajerskoj. Još za vreme školskih dana, 1960. godine, upisala se na Bečki konzervatorijum, gde je studirala orgulje, blok-flautu a kasnije i kompoziciju. Godine 1964. upisala je Fakultet dramskih umetnosti i istoriju umetnosti na Univerzitetu u Beču, ali je posle nekoliko semestara prekinula studije zbog psihičke krize u koju je zapala. Tada su nastale njene prve pesme. Godinu 1968. provela je u potpunoj izolaciji i uopšte nije napuštala roditeljsku kuću. Otac joj je umro 1969. godine u jednoj psihijatrijskoj klinici. Posle 1969. godine uključila se u studentski pokret i učestvovala u književnim diskusijama o časopisu „Manuskripte“. Godine 1971. diplomirala na odseku za orgulje na Bečkom konzervatorijumu sa odličnim ocenama. U to vreme nastaju njene prve audio-drame. List „Prese“ proglasio je njeno delo „Kada sunce zađe, za mnoge je već kraj radnog vremena“ najuspešnijom audio-dramom u 1974. Te iste godine udala se za Gotfrida Hingberga, koji je 60-tih pripadao krugu ljudi okupljenih oko Rajnera Vernera Fasbindera. Elfride Jelinek je tada pristupila Komunističkoj partiji Austrije. Godinu dana kasnije istupila je iz Komunističke partijeDonitnica je brojnih značajnih nagrada. Kod nas nije prevođena.

Nobelovka i film
Pre tri godine razmažena kanska publika bila je impresionirana ulogama koje su Izabel Iper i Benoa Mažimel ostvarili u filmu Mihaela Hanekea „Učiteljica klavira“. Taj film je iste godine prikazan i na Festivalu autroskog filma u Beogradu i tada je posebno naglašavano da je autorka tog romana Elfride Jelinek, zapažena austrijska spisateljica, aktivna i na dramskom polju. Elfride Jelinek je scenarističku započela početkom osamdesetih godina kada je po njenom istoimenom delu Franc Novotni realizovao TV film „Odbačeni“. Godine 1990. napisala je scenario „Malina“ (zajedno sa rediteljem Vernerom Šreterom) po romanu Ingeborg Bahman.

Uvela novi pozorišni jezik
Drame Elfride Jelinek deo su nastavnog programa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Nenad Prokić, profesor na FDU, kaže da sa „zadovoljstvom predaje studentima o dramama Elfride Jelinek“ za koju smatra da je „najbolji ženski pisac u svetu danas. Ona je je formulisala i uvela novi jezik u savremeno pozorište“. Ilustrujući neobičnost ove dramske spisateljice on podseća na njenu izjavu koja približno glasi: „Pozorište me ne zanima, ja radim za pozorište i u pozorištu samo da bih videla da li će teatar poći mojim putem“. Kao posebno značajnu i najzanimljiviju dramu sada već dobitnice Nobelove nagrade Elfride Jelinek, Prokić izdvaja „Bolest tri moderne žene“.