Priča o slici Edvarda Munka
„Krik“ na crvenom nebu

Za sve one koji su se ikada pitali zašto je na „Kriku“, cuvenoj slici Edvarda Munka o savremenoj uznemirenosti, nebo crvene boje – astronomi su došli do odgovora. Za sve je kriva vulkanska erupcija na drugom delu planete. U prvoj detaljnoj analizi dogadaja koji je mogao da posluži kao inspiracija za sliku, objavljenoj u „Skaj end teleskoup“, odreden je tacan položaj mesta u Norveškoj gde su se Munk i prijatelji šetali kada je umetnik ugledao krvavo crveno nebo koje je kasnije i prikazao na pomenutoj slici iz 1893. godine. Donald Olson, profesor fizike i astronomije na Univerzitetu države Teksas, zajedno sa svojim kolegama zakljucio je da je velika erupcija vulkana na ostrvu Krakatau, u današnjoj Indoneziji, prouzrokovala crveni sumrak koji je u Evropi trajao od novembra 1883. do februara 1884. godine. Cak su i lokalne novine iz Osla tada pisale o ovoj sveprisutnoj pojavi. Olson i njegove kolege pretpostavljaju da je Munk našao inspiraciju za nebo na svojoj slici upravo u ovim vulkanskim sutonima, a ne u sopstvenoj mašti.

Najpoznatija verzija „Krika“ naslikana je 1893. kao deo „Friza života“, grupe radova poteklih iz Munkovih licnih iskustava, ukljucujuci i smrti njegove majke 1868. i sestre 1877, a nastalih u poslednjoj deceniji 19. veka. Kako bi dokazali svoje pretpostavke, astronomi su odredili položaj sa kog je „Krik“ naslikan. „Jedan od kljucnih momenata tokom našeg istraživackog puta u Oslo bio je kada smo naiši na krivinu na putu i shvatili da stojimo na istom mestu na kome se Munk nalazio 120 godina pre nas,“ izjavio je Olson. „Medutim, pravi znacaj pronalaska lokacije bilo je odredivanje tacnog smera. Shvatili smo da je Munk gledao u pravcu jugozapada – upravo ka onom mestu gde je u zimu 1883-4. nastao sumrak usled erupcije sa ostrva Krakatau.“
M. K.