Muzika od kiše
A. GRUJIĆ 14.10.2004, 18:34:17

ČUVENI “Perkusionisti iz Strazbura” koji su publiku na BEMUS-u ostavili malo začuđenom, u trenutku kada ona voli da neštedimice daruje aplauzue pošto je čula muziku koju sasvim dobro prepoznaje, nisu više oni isti koje su prisutni verovatno slušali u nekim ranijim prilikama u Beogradu. Svakako - jer je ovaj ansambl, čuven po talentu da muziku destiluje iz najrazličitijih vrsta materije, nastao još 1962. a, kako nam kaže Žan Pol Bernar, današnji “vođa” grupe, pred nas je stala druga ili treća generacija. Sadašnji sastav - Žan-Pol Bernar (47) prisutan već 17 godina, Klofd Ferijer (40), Bernar Lesaž (36), već 22 godina Keiko Nakamura (49), Fransoa Papirer (34) i Nemac Olaf Čope (42) - okupio se pre tri godine.
- Šezdesetih su to bili mladi muzičari iz Radio orkestra Strazbura okupljeni pod idejom da svojim radom utiču da perkusije najzad dobiju širok i kvalitetan repertoar - kaže nam Bernar - Tako se i dogodilo. Od poznatih kompozitora toga doba tražili su i naručivali da pišu za njihov ansambl. Uz pomoć Pjera Buleza i drugih prijatelja - autora nastao je nov, jedinstven, revolucionaran opus dela za perkusije. Danas su na sceni nove generacije muzičara i kompozitora. Pored novih, nastavili smo da sviramo i ta stara dela. Iako podsticaj više nije isti, iako smo počeli da koristimo video, film i sve tehnologije savremene umetnosti, iako izvodimo i muziku za ples i pozorište, stvaralačka suština je ista - pronaći potpuno novu muziku, novi muzički oblik i izraz, kombinovati ono što niko do tada nije spajao.
- “Perkusionisti iz Strazbura” poznati su i po tome što sviraju više od 400 različitih instrumenata - neki od njih su vrlo složeni, a neki začuđujuće jednostavni. Mnogi su upravo za njih napravljeni. Finale koncerta na BEMUS-u pokazalo je to bogatstvo u pravom pozorišnom svetlu što je ponekog u publici podsetilo na najmaštovitije trenutke BITEF-a. Od zvuka vetra, kiše, potmulog tutnjanja iz zemljine utrobe, gužvanja celofana, drobljenja stiropora, do udarca dlana o telo i neočekivanih povika, kombinovanih sa tišinom, Strazburci su u jednom času, počeli da se nepredvidljivo kreću po sali i balkonu “Kolarca”. I to je po svoj prilici bio trenutak kada je publika uspela da se vrati u prirodno stanje opuštenog primanja pomalo nesvakidašnje muzike.
- Sačuvali smo dosta instrumenata iz ranih dana amsambla, kao gong sa Balija, star više od 40 godina. Kao i osnivači, i mi donosimo nove instrumente sa putovanja. Ali, takođe, kao naši prethodnici, stvaramo neke potpuno nove, kroz zahteve novih kompozicija. Sviramo najčešće dela koja su za nas napisana. Sada se pojavila čitava generacija mladih autora, već cenjenih, kao Filip Manuri, koji stvaraju značajna dela za perkusije - kaže Bernar.