Paučina prokletstva

Na duboko očajanje poštovalaca lika Šerloka Holmsa - da li zato što je piscu dojadilo, ili zato što unutraša logika misterije nalaže da tajanstvena figura kakav je slavni detektiv po sebi bio, u jednom času mora da iščezne - tek Artur Konan Dojl je svog junaka umorio na način koji uliva sumornu jezu beznađa. Duboko simbolično, 1893. Holms je u zagrljaju profesora Morijartija, genija zločina i jedinog nepobeđenog prtivnika, nestao u vrtlogu Rihenbahovih vodopada u švajcarskim Alpima. Kraj?
Osam godina kasnije, 1901. doktor Dojl je sa dobrim prijateljem Bertramom Flečerom Robinsonom provodio prijatne dane u Norfoku, u grofoviji Devon, uz golf i zanimljive razgovore. Tako se stiglo i do Robinsonovih uspomena iz ovog pejzaža gde je odrastao na hranljivoj dijeti sačinjenoj od drevnih tajanstvenih narodnih legendi i jezivih bajki. Dojla je su od svega naročito zagolicale mnoge priče o džinovskim psima, koji su poput kakavih demona užasa jezdili devonskom močvarom, loveći zalutale duše.
Kako da jedan vitorijanski pisac, po kolektivnoj svesti, dakle, naklonjen misterioznim zagonetkama bez odgovora i ledokrvnim, folklornim metforama o dobru, zlu i najstrašnijim devijacijama ljudske ćudi, ne baci oko na ovakav divan materijal za roman. Ali, sad, jedini književni lik kadar da se nosi sa takvom riznicom strave, bio je već upokojen. Valjalo je oživeti ga, elegantno i vešto. Dojl se dosetio da priču smesti u vreme pre katastrofe na vodopadu. Ali čak i tako su obožavatelji žedno prigrili "reanimaciju" svog heroja. Tako će, u časopisu "Strend", od 1901 do 1902. u nastavcima početi da izlazi možda najpopularnija knjiga o mnogovoljenom Šerloku Holmsu. A ništa manje srećan bio je urednik časopisa čiji je tiraž trenutno skočio na 30.000 primeraka. Iste 1902. ovo delo je integralno objavio engleski izdavač DŽordž NJunis.
Roman "Baskervislki pas" koji nas od naredne srede očekuje na kioscima, počinje na onaj vrlo prepoznatljiv način od koga se svakom "holmsologu" milina po srcu razliva, a neki "rođački" glas mu šapuće - Šerlok je opet u gradu. Dok detektiv i beznadežno predvidljivi doktor Votson sede i igraju se igre pogađanja na osnovu štapa koji je nepoznati posetilac zaboravio i njihovom odsustvu, ličnost koja će nas skrenuti u pracu najnovije misterijije upravo se penje uza stepenice čuvenezgrade u Bejker stritu 221 b. Hiljadu puta smo te redove pročitali sa nesmanjenim uživanjem, baš zato što smo zanali kuda nas vode.
I tako se klupko odmotava... Doktor Mortimer, sreski lekar u blizini "Baskervil Hola", starog imanja plemenite porodice Baskervil, upoznaje detektivski par sa legendom o "plemenitoj" ćudi baskervislkih predaka. Čukun-čukun deda današnjeg lorda Henrija, ser Hugo Baskervil, nemoćan da odoli svežini i čarima mlade seljanke, polazi u lov na devojku i zatvara je u "Beskervil Hol". Jedne maglovite noći nesrećnica pokušava da utekne kroz devonsku močvaru. NJen "vlasnik" je progoni na konju, ali iste noći gubi život na najneobičniji i najjeziviji način - kao plen neprirodno velikog, krvožednog psa o kome navodni očevici još jedino umeju da kažu kako mu u gustoj tami sablasno svetlucaju zle oči. Zbog gnusnog dela Huga Baskervila, zla kob se poput nevidljivog vela spušta na čitavu porodicu - kroz generacije, do dana kada naša priča počinje.
Svi elementi engleske gotske tradicije su tu - drevno imanje, porodica "plemenite" krvi, strašna tajna iz prošlosti, prokletstvo i zavodljivo tkana paučina narodnih legendi koje nude jezivi odgovor. A on obično govori o neiscrpnoj kazni za nekada počinjeno zlo.
Pre nego što će početi sa "Baskervilskim psom" Konan Dojl je sa Robinsonom obavio još jedno "studijsko" putovanje po Dartmuru. Obišli su stare posede - "Bruk Mejnor", "Grimspaund", "Čajlds Tum" (dečji grob) i Fok Tor Majers - svi oni mogli bi biti model za "Baskervil Hol". Postoje podaci da je roman isprva bio zamišljen kao koautorko delo Dojla i Robinsona. Ipak, svi se slažu da ga je majstor detektivskog žanra napisao sam, dok knjiga ipak nosi posvetu dragom prijatelju koji je bio od ogromne "kustoske" pomoći.

Vlastelin ili šofer?
Neodoljivo je zapitati se da li je porodica Baskervil zaista postojala. ni skloniji shvatanju da se rešenja neretko nalaze u neposrednom, "banalnom" okruženju, kažu da je inspiracija za ime bio Hari Baskervil, vozač koga su Dojl i Robinson unajmili da ih vozi po širokom i močvranom prostranstvu Devona. Zaista se zna da je Robinson kasnije ovom šoferu poklonio primerak romana sa posvetom koja je glasila "Hariju Baskervilu, uz izvinjenje što je njegovo ime ovde upotrebljeno".

Duh mrtvog psa
Među mogućim izvorima za "Baskervilskog psa" je legenda o porodici Kabel sa imanja "Bruk Mejnor". Jedna verzije te priče kaže da je ser Ričard Kabel iz te loze sklopio pakt sa đavolom. Navodno je ovaj plemić viđen kako na vrancu jaše devonskom močvarom, prateći psa koga je poslao njihov zajdnički gospodar. Po drugoj verziji Kabel je bio nasilan prema svojoj ženi. Jednom, kada je pokušala da pobegne preko močvare što je opasavala njihovo imanje, gospodar Kabel je uhvatio i usmrtio, zajedno sa njenim kučencetom. Legenda pripoveda da je Kabela do kraja njegovog prokletog života proganjao duh mrtvog psa.