Nikola Tesla

Sve fobije velikog naučnika
Ličnost Nikole Tesle: usamljeni vizionar


Ako bismo zamislili moderni svet lišen Teslinih izuma, bili bismo iznenađeni koliko bi on bio osiromašen. Džinovska industrija bila bi mrtva, fabrike bi bile puste, gradovi bi ostali u tami, ljudi bi bili lišeni radija i televizije, stali bi tramvaji, trolejbusi, vozovi... Širom planete bi zavladao sablasan mir, muk i mrak. Bučan i osvetljen svet najednom bi postao nalik na začarano i uspavano kraljevstvo iz „Trnove ružice“.

Teslino monumentalno naučno delo je brižljivo proučeno i valjano ocenjeno. O epohalnoj vrednosti njegovih pronalazaka na području elektrotehnike zna se veoma mnogo i pouzdano, ali o strukturi i dinamici njegove zanimljive ličnosti, međutim, zna se malo i nedovoljno pouzdano. Teslina ličnost je i danas još enigmatična, obavijena mnogim velovima tajne.

Na površini dobro su vidljive Tesline sposobnosti i crte ličnosti kao što su razvijena mašta, introvertnost, radoznalost, racionalizam, asketizam itd.

Kod Tesle se još u ranom detinjstvu ispoljila izuzetna moć imaginacije, odnosno sposobnost stvaranja vrlo detaljnih, bogatih, živih i realističkih predstava u mašti. Zahvaljujući živoj imaginaciji, Tesla je sa lakoćom u svom umu realizovao mnoge složene eksperimente bez ikakvih crteža, uzora i laboratorijskih instrumenata. Zatim, nesumnjivo je bio izrazito introvertna osoba, okrenuta svom brižljivo skrivenom, subjektivnom svetu, sklona introspekciji. Teslina najveća i brižljivo negovana strast bila je strast za pronalaženjem nepoznatih principa, zakona i neistraženih svetova. Svoje najveće zadovoljstvo ovaj uzdržani i disciplinovani čovek nalazio je pronalazaštvu, u „radosti otkrivanja“.

Radost naučnog otkrivanja
„Mislim da ne postoji ushićenje koje može da prođe kroz ljudsku dušu slično onom što ga pronalazač oseća kada vidi da se tvorevina njegovog mozga pretvara u uspeh... Takva osećanja nagone čoveka da zaboravi na hranu, san, prijatelje, ljubav, sve“, govorio je Tesla.

Veliki naučnik je uspeo da snagom gvozdene volje načini od sebe robota i da s vu svoju energiju podredi jednom jedinom cilju - stvaralačkom radu. Teslin asketizam vidljiv je u njegovom odnosu prema ženama. Tesla je, tvrdi O’Nil, „izbrisao ljubav iz svog života; čak je i ženu izbrisao iz svojih misli“.

Odricanje od braka
U jednom intervjuu, na pitanje da li umetnici i naučnici treba da se žene, Tesla kaže: „Umetnik, da; muzičar, da; pronalazač, ne. Prva dva moraju da dobijaju nadahnuće iz ženskog uticaja i da do finih postignuća budu vođeni ljubavlju, no pronalazačeva priroda je toliko silovita, sa toliko divljeg, strasnog u sebi, da bi predajući se ženi koju voli, predao sve, i tako mu ništa ne bi ostalo za izabrano polje. Ne verujem da možete da navedete mnogo velikih pronalazača koji su bili oženjeni“, rekao je Tesla novinaru. A onda je, posle kraće pauze, ne bez tuge, tiho dodao: „I to je šteta, jer smo ponekad tako usamljeni.“

Otac savremene elektrotehnike i robotike gajio je ogromnu veru u moć logosa i tehnike. On je nosio u sebi prosvetiteljsko uverenje da napretkom znanja čovek nezadrživo ide ka blagostanju, materijalnom i duhovnom.

Skrivene crte: sklonost ka mistici i narcizam
Naizgled paradoksalno, ovaj veliki racionalista bio je istovremeno podložan parapsihološkim doživljajima, vizijama i mističnim stanjima. Pa ipak, nije ni retko niti neobično da upravo oni koji prenaglašavaju značaj razuma, zapravo, duboko u nesvesnom skrivaju potisnute sklonosti ka mističnim i okultnim pojavama.

A ispod Tesline upadljive skromnosti i asketizma skriva se narcisoidnost, koja je uočljiva u njegovom neprestanom naporu da svoja velika otkrića učini pristupačnim javnosti na veoma efektan, a često i senzacionalan, šokantan način kojim je fascinirao publiku. Setimo se čuvenih Teslinih poza na fotografijama, na kojima veliki naučnik, poput velikog maga, sedi i čita u laboratoriji osvetljenoj mističnim bleskom snopa veštačkih munja!

Problem Tesline „neuroze“
Nesporno je da je Tesla imao raznovrsne fobije (preteran strah od prljavštine i zaraze), averzije (prema debelim ženama, minđušama, biseru, kosi), kao i prisilne misli i radnje (pranje ruku, brojanje).

Uprkos brojnim neurotičnim simptomima, za Teslu se ne može tvrditi da je bio neurotičan. Neuroza podrazumeva, po definiciji, slabost funkcija ega, nesposobnost misaone koncentracije, otežano rasuđivanje, probleme u voljnom odlučivanju, kao i nesposobnost valjanog obavljanja profesionalne delatnosti. Veliki naučnik je, nesporno, imao izvesne neurotične crte (preterana urednost i čistoća, tvrdoglavost, samodisciplina), ali nije bio neurotičan. Dokaz za to je i njegova neobična radna energija i izuzetno plodna naučna delatnost. Najzad, Tesla se nikada nije ni požalio da mu je potrebna pomoć psihijatra.

Prema tome, Tesla nije bio neurotičar već je imao opsesivnu strukturu karaktera. On je svoje opsesivne reakcije uspeo da savlada i uklopi u strukturu ličnosti, tako da su mu čak pomagale u stvaralaštvu.

(Prof. dr Žarko Trebješanin je autor knjige „Nikola Tesla: ličnost, neuroza i poslanje“, koja je upravo objavljena)