Meredit Monk

Zivim svoju umjetnost

Pod pojmom „interaktivni performans“, čiji je pionir gošća Bemusa Meredit Monk sa svojim komadom „Nepostojanost“, podrazumeva se predstava od muzike i pokreta, slika i predmeta, svetla i zvuka, u težnji da se oni prepletu tako da ponude novi vid opažanja i doživljaja umetničkog dela. Monkova je kompozitor, režiser i sama učesnik u izvođenju pokreta na sceni, umetnica sa nekoliko počasnih doktorata i filmova za koje je pisala muziku, kao što su „Novi talas“ Žan-Lik Godara i „Veliki Lebovski“ braće Koen. Uz to vodi kompaniju „Hauz“, a osnovala je i „Meredit Monk & Vocal ansambl“ s kojim nastupa širom Amerike, a ne retko i u Evropi.

Ono što je možda najzanimljivije, upisana je u „Ajnštajnovo društvo“, odnosno Američku akademiju umetnosti i nauka, o čemu kaže da još ne zna šta sve to podrazumeva.

Najnovije multidisciplinarno delo Meredit Monk „Nepostojanost“, kako je kritičar „Vojs of dens“ napisao, „zanosno je i bolno celovečernje ispitivanje smrti i umiranja. Ali to ne znači da je predstava depresivna ili sentimentalna. Ovo delo veliča život.“ Inspirisano je, čuli smo od naše sagovornice, „smrću moje partnerke s kojom sam provela 22 godine“.

- Nepostojanost je suština našeg života. Svi znamo da ćemo jednog dana umreti, ali ne znamo kad. Komad nije o smrti, već o trenucima kada shvatamo vrednosti života. Bavi se ljudskom posebnošću i onim što nam je svima prirodno zajedničko. Pre dve godine prvi put sam se susrela sa pisanjem za više instrumenata i to mi je sada novo polje kreativnosti. Forma je vrlo striktna, mada u njoj postoje mesta za improvizaciju, koje predvidim posle niza proba. Nismo roboti da ponavljamo svako veče isto. Tražim balans između instinkta, inspiracije i racija, da samokontrolom rukovodimo sve naše potencijale, emocionalne, fizičke, duhovne. Poštujem inteligenciju moje publike koju prihvatam kao mnoštvo individua. Nisam pristalica da svi oni dožive isto iskustvo gledajući i slušajući nas, već da svako uđe u predstavu na svoj način - rekla Meredit Monk na konferenciji za novinare, a na naša pitanja ovako odgovorila...
Čime branite prilično apstraktan naziv predstave - „Nepostojanost“ (The Impermanence)? Da li iza toga stoji istočnjačka filozofija, možda čak budizam?

- U pravu ste, jesam pristalica budizma. Ovo je pravo ime za temu koju je teško objasniti na moj način, kao poeziju, a to znači da ne počiva na karakterima i situacijama, smrti i umiranju. Bilo bi suviše sitno tako opisati reč koja je sveobuhvatna.
Zar to nije u koliziciji sa istočnjačkim pogledom na svet koji nastoji da potre individualnost?

- Bavljenje umetnošću je duhovan proces i filozofija života je vrlo bliska umetničkom stvaranju. Ja zaista živim svoju umetnost - moj život se upliće u umetnost koju stvaram. Nepostojanost je nešto o čemu vrlo malo razmišljamo, iako je sveprisutna.
Kakvu individualnu reakciju očekujete, ako je suština budizma poništavanje ličnog?

- Istočnjačka filozofija nije protiv indivudalnosti. Jeste da govori o tome da smo svi deo univerzuma, ali i naša autentičnost je njegov deo. Bitna je naša pojedinačna svest o tome. Potičem iz zapadnjačke kulture, ali ne okrećem leđa životnim pitanjima. Nijedan budistički učitelj ne uči da ne budemo ono što jesmo, kao što nijedan nije imao nameru da od nas pravi tibetanske sveštenike. Budizam mi je pomogao da nađem svoj balans i izvučem najbolje što nosim u sebi - da budem što bolji čovek, što želim da nose sva moja dela.
Nisu li takve teme, ipak, namenjene probranoj publici?

- Nadam se da ne. Obraćam se svima, a ne eliti. U mojim radionicama često ima starijih osoba koje se nikad nisu bavile performansom, ali imaju želju da istražuju svoj unutrašnji glas.

Milena Marjanović